Napadaju na privatnost naših domova

Bila je nedelja. Mnogima sveti dan. Meni lično baš i ne. Da budem iskren, ailment nedelju mrzim koliko i utorak i uvek mi je čak i četvrtak bio više nalik vikendu nego nedelja. Ipak, doctor znam da ljudi tad vole da ne rade ništa i da budu ostavljeni na miru. Napadali su na moja vrata i prethodnih dana, allergy već sedmicama čini mi se. Mislio sam da će mene i komšije poštedeti makar nedeljom. Ali ne! Ne samo da su udarili na svetost nedelje nego su pogazili i instituciju nedeljnog ručka. A bio je onaj pravi! Sa tri jela i nečim slatkim posle. Na prelasku sa supe na pečeno pile oglasilo se zvono. Otvorio sam bez “ko je?” i gledanja na špijunku. Kad tamo – momak i devojka.

Deluju nenormalno već na prvi pogled. Za dve nanosekunde shvatio sam da su iz sekte. Čak i pre nego što su mi rekli da jesu i pružili letak i set promotivnog smeća. Prvo sam mislio da biraju takve tunjavce ne bi li se neko sažalio i saslušao ih a onda sam razmislio i shvatio da je obrnuto. Tunjavci traže sektu! To je simbioza. Oni se učlanjuju u sektu jer nemaju nikakav društveni život, nesposobni su za veliki svet i traže, pored društva, i uhlebljenje. Sekta im to može pružiti. Ovi su bili iz vodeće opozicione sekte i nimalo se nisu razlikovali od uzurpatora kućnih pragova iz vladajuće sekte.

Treća sekta, ona što je valjda opoziciona a podržava sektu na vlasti po pitanju gde postoji burazerski konsensuz zvala me je telefonom: “Vi ste naš sigurni glasač, pa smo hteli da vidimo da li i dalje možemo računati na vas?”. Malo sam zbunjen, ali se brzo pregrupišem i kontanapadam: “Ja nikada u životu nisam glasao za vas. Jednom me je jedna prijateljica ubedila da vam potpišem neku peticiju koja je delovala zdravorazumski i to je sve. Mada, verujem da sam istog trenutka, u vašim glavama, postao vaš obožavalac. Ne bi me čudilo ni da sam nevoljni član”. Tu negde postajem Ilija Čvorović koji se drugi put javlja na telefon osobi koja je pogrešila broj i razgovor se završava eksplozijom. One ziljave (izraz koji nisam upotrebio od eksurzije u Veliku Planu u 8. osnovne) sektaše počastio sam zalupljenim vratima i vratio se obedu. Sa setom sam se prisetio vremena kada su sekte bile isključivo verske i kada sam umeo tako lepo da se zabavljam ugošćavajući Jehovine svedoke sve dok oni sami panično ne krenu da beže iz mog stana. Političke sekte su dosadne, napadne, iritantne i vizuelno neprivlačne. Sećam se priče da se u toj-i-toj verskoj sekti na skupovima svi, navodno, skinu goli, ugasi se svetlo, pa ko koga dovati.

Ove političke nesrećnike ne mogu ni da zamislim tako!

Tekst je objavljen u magazinu “CKM” br. 104 april 2012.