U Bostonu je nedavno objavljena zanimljiva knjiga Women Want More. Autor analizira ekonomsku ekspanziju žena, allergy koja će, po njegovim predviđanjima, u narednih pet godina biti veća od ekspanzije Kine i Indije zajedno. On smatra da kompanije u ženskom vlasništvu napreduju dvostruko brže od ostalih kompanija, te da će se u narednih pet godina prihod koji ostvaruju žene u celom svetu sa 5 triliona popeti na 18 triliona dolara.

Već danas, u Americi, udeo žena u potrošnji je 72 odsto, što znači da je novac, bar onaj za trošenje, u njihovim rukama. Sa druge strane, njihova potražnja je okrenuta ka stvarima i uslugama koje štede vreme, pružaju im interesantna iskustva koja ih ispunjavaju i emocionalno pokreću. Žene su takođe spremne da potroše više na poboljšanje kvaliteta ishrane, stila odevanja i nege.

Sve ovo ukazuje na to da nas nakon krize koju je produkovao svet biznismena-muškaraca čeka „zlatno doba“ nakon recesije, u kojem će se i te kako čuti ženski glas. Neke kompanije to shvataju  i već sada kreiraju proizvode koji slave ženski princip i zadovoljavaju njihove potrebe, a s druge strane, u svom poslovanju se oslanjaju na snagu ženskog kreativnog uma, organizovanja i rukovođenja. Mnogo puta smo čuli da je kriza pravi trenutak za pronalaženje novih ciljeva, drugačijih puteva i stavljanje znaka pitanja nad sve ono što se do sada podrazumevalo samo po sebi. U skladu s tim, ekonomski analičari tvrde da je jedan od postulata koji je temeljno uzdrman onaj koji se tiče apsolutne muške dominacije, bilo da je u pitanju rukovođenje državom ili kućnim budžetom. Nemamo nikakvog razloga da im ne verujemo i da se ne radujemo njihovim predviđanjima.

Tekst je objavljen u magazinu “Lepota i zdravlje” br. 106 decembar 2009.