Gest Dušana SPS Bajatovića, troche direktora “Srbija gasa”, order po svemu hvale vredan, cheap izazvao je u meni veoma oprečna osećanja. Čovek koji je u stanju da, danas i ovde, POKLONI 6,5 miliona dinara ustanovama zaduženim za brigu o deci i za njihovo lečenje, kao i porodicama koje istrajavaju na rubu egzistencije, zaista je zaslužio duboko divljenje. Uostalom, nisam čula da je još neki političar pokazao sličnu empatiju prema ugroženima a takvih je u našem okruženju, nažalost, veoma mnogo.

U svom skromnom obraćanju pred kamerama Bajatović reče da je odlučio da se odrekne godišnjeg prihoda po osnovu članstva u Upravnom odboru “Jugorosgasa” – a to zaista nije zanemarljiva svota, 8.000 evra mesečno! – u korist 25 porodica i četiri ustanove, kao i da na taj način želi da podstakne svoje kolege da učine isto najavivši skorašnju donaciju još jednog iznosa koji se takođe meri milionima dinara. I, do ovog trenutka sve je u redu. Problem nastaje kada se postavi pitanje: iz kojih se izvora isplaćuju zarade članovima UO? To nije privatna, nego državna firma (u vlasništvu Srbije 49%, a Rusija kontroliše 51%) što znači da smo opet svi mi, na ovaj ili onaj način (plaćanjem visoke cene gasa, svih mogućih poreza i nameta), “zalegli” za, po raznim osnovama, enormne “nadoknade” političara iz stranaka koje participiraju u vlasti. (I zar sada treba da se pitamo zašto se političke partije prilikom “slatke podele” toliko bore za određena resorna ministarstva koja obezbeđuju članstvo u Upravnim odborima moćnih preduzeća?)

Sećam se da je Čeda LDP Jovanović svojevremeno, nezadovoljan Bajatovićevim postavljenjem za direktora “Srbija gasa”, to prokomentarisao rečima (parafraziram):

“Šta je to Dušana Bajatovića kvalifikovalo za direktorsko mesto u tako važnom državnom preduzeću? Možda činjenica da čovek zna kako izgleda plinska boca?” A, eto, čovek ne samo što zna kako izgleda plinska boca, čini se da mu je, za razliku od većine “sapatnika” sa političke scene, poznato i kakve je boje beda u Srbiji… A, bogami, ume i da posegne rukom u SOPSTVENI džep (u svetlu ovog gesta gotovo da je nevažno kako je napunjen, uostalom, mogao je taj isti čovek da se, kao većina “kolega po prihodima”, pritaji i da, pošto isplati stranki “paušal”, polako krcka “zarađeni” novac). Pa, toliki broj njih “lopatama” zahvata u zajedničku “kesu” doprinoseći tako isključivo ličnom blagostanju (uskoro treba da budu objavljeni, najverovatnije lažirani, podaci u vezi sa prijavljenim prihodima naših “dobrotvora”), a tek retkima pada na um da je bogougodno delo “ponuditi sirotinji bar mrvice sa svoje trpeze”.

Ovo je bio veliki poen za SPS. Bravo, Bajatoviću! Ipak, plašim se da se niko više neće povesti za njegovim primerom.